Crveni alarm- Da li si fitnes zavisnik?

Redovna fizička akotvnost i zdrava ishrana se uvek preporučuju kao pozitivan stil života. Međutim, da ljubav prema vežbanju može se pretvoriti i u zavisnost? Iako to naizgled može delovati kao poželjna pojava, kao i svaka opsesija, i ova dovodi do negativnih uticaja na različite sedmente života, psihičko i fizičko zdravlje.

Zašto dolazi do zavisnoti?

Asocijacija koja se javlja kod ljudi kada se pomenu treninzi najčešće je napor. Zašto bi onda nešto što nam je teško da radimo izazvalo zavisnost? Naime, kao odgovor na stres koji doživljavamo u toku vežbanja, naše telo oslobađa endorfin i dopamin koji nam donose onaj sjajan osećaj zadovoljstva. Upravo taj osećaj doprinosi razvijanju zavisnosti, kao i pozitivni rezultati koji se vremenom pojave. Zašto je to onda loše? Kod nekih ljudi, kao i kod drugih oblika zavisnoti, javlja se želja da stalno kreiraju takav osećaj što dovodi do preteranog treniranja i prioritizacije u odnosu na druge životne aktivnosti.

Navešćemo nakoliko primera kako da prepoznate kada je vreme da usporite i preispitate sebe.

Negativan uticaj na socijalni život

Ovde ne mislimo na situaciju kada vas neko pozove na kafu, a vi ne želite zbog toga da promenite plan odlaska na trening. Disciplina je dobra stvar i normalno je da povremeno preskočite neke socijalne aktivnosti zbog želje da istrajete i čak uđete u konflikte sa ljudima koji vas u tome ne podržavaju. Međutim, u nekim slučajevima ljudi gube želju za svim drugim aktivnostima, postaju asocijalni, jer im to na neki način deluje kao gubljenje vremena koje mogu da iskoriste za odlazak na trening.

Izbegavanje obaveza

Prečesti i predugački treninzi ne donose pozitivne rezultate. Ako niste profesionalni sportista i ne spremate se za takmičenje, više sati u teretani svaki dan su prosto besmisleni. Kada ljudi postanu opsednuti vežbanjem, ono može postati primarno u odnosu na posao i druge obaveze. Zamisao da to radite zbog zdravlja može biti odličan izgovor. Neretko se u ovakvim slučajevima trening stavlja i ispred odmora i sna, što opet negativno utiče na trezvenost u obavljanju poslovnih obaveza.

Zdravlje nije na prvom mestu

Kada odlučimo da pojačamo fizičke aktivnosti to radimo da bi smo skinuli višak kilograma, povećali kondiciju, osećali se bolje. Suština je prvenstveno u zdravijem i kvalitetnijem životu. Probem nastaje kada su nam trenizi važniji od odmora, kada ne obraćamo dovoljno pažnje na signale koje nam telo daje, povrede,pad imuniteta, preteran umor. Ovo ne znači da treba da se osećamo savršeno kako bismo otišli na trening, ali je vrlo važno postaviti granice i dati organizmu vremena za rehabilitaciju. Takođe, poznato je da vežbanje ima antidepresivno dejstvo, ali ako se osećate doro samo nakon treninga, onda morate razmisiti da li vam trenizi zaista pomažu u ovom problemu ili samo hrane vašu zavisnost.

Nedostatak napretka

Ono što često ponavljamo jeste da napredak nije proporcijalan sa vremenom koje provodimo trenirajući. Pravilan raspored kraćh treniga i vremena odmora donose najbolje rezultate. Pretreniranost, naprotiv, često dovodi do stagnacije i povreda koje mogu onemogućiti dalje vežbanje.

Treninig kao jedini izvor samopouzdanja

Postavljanje fitnes ciljeva je pozitivna stvar, međutim to ne sme biti suština u vrednovanju samog sebe. Zavisnici gube perspektivu u ovom slučaju. Na primer, osoba se posveti vežbanju nekoliko meseci, izgubi veći broj kilograma i dobija pohvale sa svih stvara. Iako ovo jeste napredag za pohvalu, on ne sme biti jedii izvor samopouzdanja. Zdrava osoba mora da izgradi mehanizam da vrednuje sebe kod uspona i padova i nevezano za fizički izgled. U ovom slučaju, kada dođe do stagnacije napredka osoba ubrzo prestaje da veruje u sebe, oseća se nesrećno, ulaže nepotreban napor bez željenih rezultata u ulazi u začaran krug.

Naravno, sve ovo ne znači da treba odustati od treninga čak i onih intenzivnih i konstantih izazova za organizam. Ono što je važno zaključiti da kratkotrajni osećaj zadovoljstva sam po sebi nije dovljan i često samo uspeva da zamaskira veće nezadovoljstvo. Važno održavati balans u svim oblastima života koje moraju biti jednako važne.