Koliko obroka treba imati u toku dana?

Nailazimo na različite informacije koliko obroka dnevno treba da unosimo kako bismo održavali kilažu na željenom nivou. Izbori su razni, tradicionalna tri obroka, veći broj manjih obroka, ili sve popularniji fasting kada se duži vremenski suzdržavamo od hrane. U moru opcija sve nam je teže da se odlučimo koji pristup da sledimo. Pokušaćemo da vam damo nekoliko korisnih informacija koje vam mogu pomoći da pronađete pravu meru za sebe.

Mnogi stručnjaci tvrde da konzumiranje pet ili šest obroka dnevno ubrzava metabolizam, odnosno trošenje kalorija u određenom vremenskom periodu. Preporuka u ovom slučaju jeste 3 balansirana obroka od po 350-600 kalorija i 1-3 užine od po 150-200 kalorija. Treba znati da se kalorijski unos razlikuje u zavisnosi od pola, visine, težine, nivoa aktivnosti. Međutim, istraživanja zapravo pokazuju pomešane rezultate, i nije sasvim jasno utvrđeno da li nam veći broj majih obroka zaista pomaže u u borbi sa viškom kilograma. Tačnije, istraživanja nisu pokazala značajnu razliku prilikom poređenja rezultata većeg ili manjeg broja obroka.

Naime, ono što se dešava jeste da varenje hrane utiče na ubrzanje metaboizma u nekoj meri. Ovaj fenomen naziva se termički efekat hrane. Ipak, ukupan unos hrane je taj koji na kraju određuje količinu energije utrošenu prilikom varenja. Ukoliko pojedemo 3 obroka od 600 kaolorija, ili 6 obroka 300 kalorija, efekat će biti praktično isti. Dakle, mnogo je važnije koje ćemo naminice odabrati i u kojoj količini nego kako ćemo tačno vremenski rasporediti obroke u toku dana.

Iako veći broj obroka neće značajno uticati na ubrzanje metabolizma, može pomoći na drugi način. Kao što nam je svima poznato, što više vremena prođe između obroka, povećava nam se i glad, pa kada se konačno dokopamo hrane, može vrlo lako doći do prejedanja. Kako bismo ovo sprečili, možda najbolji interval za unos hrane je na svaka otprilike 3 sata, do 4 sata. Nakon 3 sata, nivo šećera u krvi poćinje da opada što do prinosi osećaju umora i gladi.
.
Dakle, kao i kod izbora namirnica, ni u ovom slučaju ne postoji pravilo ishrane koje važi za sve. Isti pristup se može različito manifestovati kod ljudi. Najvažnije je da pažljivo osluškujete svoj organizam i pronađete onu meru koja vam najviše prija. Obratite pažnju da li jedete zato što ste stvarno gladni ili iz nekog drugog razloga poput dosade ili nervoze. Ono što često pominjemo jeste da mozak takođe može pomešati osećaj gladi i žeđi pa ne zaboravite da unosite dovoljno tečnosti. Možete i napraviti dnevnik ishrane kao malu pomoć na ovom putu.

Nekoliko saveta od kojih možete početi jesu:

1. Konzumiranje doručka u prvih sat vremena nakon buđenja kako bi što pre došlo do stabilizacije nivoa šećera u krvi i izbegavanje hrane oko dva sata pre spavanje.

2. Ukoliko vam je potrebna užina, potrudite se da porcija bude mala. Imajte uvek u vidu da užina nije isto što i obrok i neretko dolazi do preterivanja i unosa prevelikog broja kalorija. Čak i kada se odlućimo za zdrave namirnice, poput koštuničavog voća, moramo biti umereni, jer ako je nešto zdrav izbor ne znaći i da je niskokaloričan. Isto pravilo važi i kod obroka.

3. Pazite prvenstveno na veličinu porcija i izbor namirnica, jedite polako i dozvolite mogu da registruje sitost pre nego što dođe do prejedanja.