Moć dobrog sna

Hroničan nedostatak sna ili nekvalitetan san smatra se zdravstvenim problemom sve većeg broja ljudi. Nažalost, ova pojava je danas postala pravilo, a ne izuzetak. Usled sve bržeg načina života, često zaboravljamo važnost dobrog sna koji čini osnovu pravilnog funkcionisanja organizma. Male promene u navikama mogu napraviti veliku razliku u kvalitetu života.

Šta se dešava u toku sna?

Proces spavanja naizgled deluje veoma umirujuće. Međutim, iako se odmaramo, naš organizam i dalje radi punom parom obavljajući paralelno mnogobrojne uloge poput obnove, izgradnje, zaštite, odbrane, jačanja koje se obavljaju upavo u toku sna. Sve ove funkcije  čine spavanje jednim vrlo produktivnim procesom. Tako na primer, spinalna tečnost čisti mozak od nepotrebnog otpada. Zatim, oslobađaju se hormoni za obnovu tkiva, disanje se usporava, a krvni pritisak snižava. Jasno je onda da dolazi do posledica kada ne omogućavamo organizmu da regularno obavlja ove radnje.

Nedotatak sna- put ka lošem zdravlju

San igra ključnu ulogu u održavanju fizičkih i psiholoških procesa u ljudskom telu.  Kada je telo odmorno ono je u mogućnosti da optimalno funkciniše. U suprotnom, kada smo umorni, to se negativno odražava na performance organizma. Osobe koje pate od hroničnog nedostatka sna neretko pate od hormonskog dizbalansa, povećanog rizika za razvoj srčanih problema, smanjene produktivnosti i koncentracije, reproduktivnih problema, slabog imunog sistema. Loš san negativno utiče na količinu šećera u krvi  jer umorno telo nije u mogućnosti da adekvatno reaguje na kretanje insulina. U hroničnim slučajevima ovo stanje dovodi do stvaranja metaboličkih disbalansa. Takođe, usled nedostatka sna, do mozga dolazi informacija da smo gladni. Hormoni koji su zaduženi za regulaciju gladi ulaze u disbalans, odnosno povećava se hormoa grelin koji stvara osecaj gladi, a smanjuje hormon leptin, odgovoran za osećaj sitosti. Vremenom ovakva situacija dovodi do povećanja kalorijskog unosa i telesne mase, a da nismo ni svesni glavnog uzročnika problema.

Kako da poboljšamo san?

Prvi korak je osposobimo adekvatnu sredinu za spavanje. Iako je ovo pitanje individualnih preferencija, postoje neki opšti saveti od kojima se možemo voditi. Kada je u pitanju prostor u kome spavate, obratite pažnju na sledeće stavke: Pokušajte da odaljite elektronske uređaje, zamračite prostoriju što je više moguće i regulišite temperaturu da uprostoriji bude malo hladnije.

Nakon što smo smo obezbedili prostor koji nam odgovara, važno je da upostavimo rutinu spavanja koliko god nam to svakodevni život dozvoljava. Najbolje je da, ukoliko je iole moguće, odlazimo na spavanje svake večeri u relativno isto vreme. Može vam pomoći ubacivanje opuštajućih aktivnosti pre spavanja poput meditacije, čitanja, opuštajuće muzike, istezanja, pisanja dnevnika, šolje čaja od kamilice .

Takođe, izbegavajte rad ili gledanje televizije u kasnim večernjim časovima i smanjite unos kofeina  kako biste uspostavili normalan nivo kortizola, ali i adenozina koji podstiče dobar san. Obratite pažnju i na unos alohola, koji iako ima sedativno dejstvo dovodi do čestog buđenja u toku noći. Kasni i teški obroci negativno utiču na san zbog otežanog varenja pa ih izbegavajte. Iako je redovno vežbanje vrlo važno za rešavanje ovog problema, treninge obavljajute ranije u toku dana.

Najčešći savet kod kreiranja rutine je da zapisujete novine koje uvodite i reakcije organizma na njih. Šta se pokazalo kao korisno, a šta  vam ne prija. Počnite od manjih promena kao što je izbegavanje društvenih mreža odmah pred spavanje, a za svaku lošu naviku koju izbacite pronađite korisnu zamenu.